Збирка Стојана Трумића
Стојан Трумић, сликар и педагог, рођен је у Тителу 29. јула 1912. а преминуо у Панчеву 16. октобра 1983. године. По својој жељи, сахрањен је у родном Тителу. Основну школу је похађао у Тителу, гимназију у Панчеву, а Уметничку школу у Београду (1934-1940), где су му професори били Бета Вукановић, Јован Бијелић, Милан Бутозан и др.
После завршетка школе постаје један од чланова групе „Десеторо“. Прво је постављен за професора цртања у Битољу, за време рата мења места боравка, а после рата добија место професора цртања у Гимназији у Панчеву. У Панчеву је радио и живео до смрти. Трумић је један од оснивача ликовне групе „Панчево 5“ и оснивач је школе сељака – наивних сликара у Ковачици.
Био је дописни члан Академије „Леонардо да Винчи“ у Риму, Академије „Еуропа“ у Италији, Међународног удружења уметника (International Arts Guild) у Монте Карлу и Галерије Муфе (Mouffe) у Паризу. Излагао је у земљи и иностранству.
Трумић је писао есеје и критике, а 1997. његови есеји су објављени у књизи „Есеји о војвођанским сликарима“. Одликован је Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима, добитник је Вукове награде и других признања.
Тителу је 1980. поклонио збирку слика у уљу, акварела, цртежа и графике, а после његове смрти, супруга Јелена је уступила још један део његових радова и личних предмета, тако да уметничка збирка садржи преко 600 радова. Осим тога, збирка Стојана Трумића садржи преко 400 публикација неђу којима је највише књига, 30 наслова периодике, велики број изложбених каталога, фотографија, плаката, прес-клипинга и личних предмета (ордени, награде, преписка, сликарски прибор и сл.)
Збирка Ратка Радивојевића
Ратко Радивојевић, филмски и позоришни глумац и редитељ, рођен је 15. јануара 1951 у Новом Саду, а преминуо је 14. маја 2015. у Тителу после краће и тешке болести.
Био је члан Новосадског позоришта младих, играо је у КПГТ и Српском народном позоришту. Каријеру су му обележиле улоге у дечјим представама, анимирао је лутке и синхорнизовао цртаће у популарним дечјим ТВ серијама, а имао је улоге и на филму („Велики транспорт“, „Живот је леп“, „Тако се калио челик“, „Вуковар, једна прича“).
Последње деценије, био је препознатљив као оснивач и вођа аутентичне позоришне трупе „Брод театар“, с пројектом „Пловним путевима Војводине“.
Збирка Ратка Радивојевића садржи преко 300 публикација, од чега највише има књига, десет наслова периодике, мањи број плаката, позивница и сценарија за представе које је библиотеци поклонила породица Ратка Радивојевића после његове смрти.
Збирка Николе Кирића
Никола Кирић, учитељ, писац, библиотекар, друштвено-културни радник, рођен је у Мокрину 19. децембра 1901, а умро је 18. фебруара 1988. у Малом Лошињу.
Основну школу и гимназију завршио је у Кикинди, а Учитељску школу у Сомбору. Службовао је у Иђошу и Малом Иђошу, а 1935. долази у Тител. Поред учитељске службе био је оснивач Ратарског певачког друштва, тамбурашког оркестра, члан Сокола, а 1940 оснива Чиновничку кредитну задругу Среза тителског. Кирић је био је међу оснивачима тителског недељног листа „Шајкаш“ и ђачко листа „Наше дело“. Био је сарадник многих листова.
Други светски рат дочекује као резервни војни официр и на том положају је заробљен и одведен у Немачку у заробљеништво. По повратку постаје председник Савета за просвету и културу и секретар народне библиотеке и читаонице. За посвећен рад и ангажман у раду и развоју библиотеке и постигнуте успехе у школи 1955. добија похвалницу.
Кирић 1950. оснива Културно-просветно друштво „Јован Поповић“ са музичким и драмским одсеком. Ово друштво данас ради под називом Аматерско културно уметничко друштво „Јован Поповић“.
Писао је басне и приче за децу, дечје позоришне игре, објавио је „Приручник за народна забавишта и ниже разреде народних школа“, „Историјат двадесетогодишњег живота и рада Сокола у Тителу“, „Адресар Велике Кикинде“, и са Андријом Огњановићем „Тителско школство 1703-1973“.
У збирци Николе Кирића налазе се књиге и периодика из његове личне библиотеке који су сачувани. Збирка броји око 40 књижних и некњижних јединица грађе, која је скоро сва обележена печатима Николе Кирића.
