Међународни дан писмености обележава се 8. септембра широм света.
Идеја о обележавању овог дана потекла је у Техерану 1965. године, а наредне године 1966. УНЕСКО је почео да га обележава.
Циљ је указивање на значај образовања и писмености у свету, али и да се скрене пажња на проблем неписмености који још увек постоји.
Право на образовање, па самим тим и на писменост је основно људско право и као такво наведено је у декларацији о људским правима из 1948.
Писменост не подразумева само способност читања и писања већ и сналажењe у свакодневним ситуацијама, писање молби, попуњавање формулaра, разумевање текстова, доношењe критичког мишљења и учествовањe у друштвеном животу.
Данас у 21. веку подразумева се и дигитална писменост што значи основно познавање рада на рачунару, паметним уређајима као и безбедно коришћење интернета.
Подаци о писмености у Србији
Према подацима Завода за статистику по попису становништва из 2022. у Србији се око 38 000 људи изјашњавало као неписмено (0,63%), док је број грађана старијих од 15 година без школске спреме или са непотпуном основном школом износио 357 496 ( око 6,3%).
Број грађана са високим и вишим образовањем износио је преко 1 200 000 (око 22,5%), и тај број се повећао за 6 % у односу на претходни попис.
Попис из 2022. обухватио је и дигиталну писменост становништва старијег од 15 година, где се 2 602 55 лица (око 46 %) изјаснило као дигитално писмено.
