Најбољи школски писмени задатак :: Народна библиотека "Стојан Трумић" ::

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

                            

Књижевно-музичко вече
„Српске пјеване пјесме у БиХ“

О нама
Историјски преглед
Активности
Дешавања
Наши пројекти
Књиге
Новине
Часописи
Плакати
Фото грађа
Мултимедија
Разно
Контакт

Webmail
Webmail

НБС
Народна библиотека Србије

COBIS.SR
COBISS
www.vbsw.vbs.rs

Матица српска
Библиотека Матице српске



Најбољи школски писмени задатак

(основне школе)

ПЛАВА РЕЧ ТУГЕ

 

          Плава је, за мене, боја туге.

         Сећање на плаве сузе моје другарице.

          У плавој соби, на плавом кревету, једног ведрог, лепог дана седеле смо моја другарица и ја. На плавом сатићу откуцало је подне и зазвонио је телефон. Јавила сам се.

Тишина…Мук…Језа…Бисерна плава суза цаклила се на мом лицу. Око мене свет се срушио у таму, у страховито црнило. Први пут сам била у дилеми да ли да прећутим или не. Осетила сам се празно, уплашено…нисам веровала у то што сам чула.

          Дрхтала сам, али сам морала да скупим зрно храбрости, изађем из собе и моју другарицу погледам у очи. Њене очи су биле ведре, али у једном тренутку замаглиле су се од суза. Њен осмех…више га није било. На њеном лицу показао се страх, збуњеност, несигурност…Спустила је главу и упитала : »Шта се десило? Зашто ти је такав израз лица?»

           Крв у мојим венама постала је плава, ледена, скамењена…Више није текла. Плавих бисерних суза било је све више. Хтела сам да кажем, а нисам могла. Из мене су речи излазиле као неразумљиви гласови, муцала сам…

         Нисам могла тај бол више да издржим. Склопила сам очи, стегла песницу, удахнула дубоко и ухватила је за руку. Из мене су речи онда бујале саме, и бујица се сручила на њу: «Алиса, умрла ти је мама !» Њено срце је постало плаво, стаклено, и чула сам када се разбило. Заћутала је. Модра тишина…У једном трену занемелост се претвара у вриштање, плач, хаос…

         Плаве ствари су се нашле на поду, као да су потонуле у плави виркоји их вуче на дно. И нас две смо ишле ка том вртложном дну. Осећала сам кривицу, страх, бол, саоћу…Камен туге, али Алиси је било још горе са оловним осећањем безнађа.

         Хтела сам, очајно желела, а нисам знала како да јој помогнем… осим да је тешим и пружим јој подршку загрљајем.

         Од тог догађаја прошле су три године. И данас, када се шетамо заједно, повремено погледамо у плаво, ведро небо и видимо благи осмех њене мајке.

         Плаво је реч туге и суза моје другарице.  

                                                                                        Кристина Богдановић, VIII-2,

                                                                                      ОШ»Васа Чарапић»,Бели Поток

 

У нашој установи на првом месту је квалитет услуга и веома ценимо мишљење наших посетиоца. Кликом на линк "Додајте свој коментар" добићете формулар путем којег можете поставити питање или написати своје утиске о Библиотеци, Спомен галерији и овој презентацији.

Додајте свој коментар

 


Клуб читаоца

 

galerija stojan trumic


Најновије на сајту:

Отварање изложбе Мој Банат Милана Живковића
Промоција књига генерала Милоша Ђошана и Јованке Чолак-Кирали
Урнебесна физика у школи у Тителу
Одржано књижевно-музичко вече „Српске пјеване пјесме у БиХ“
Саша Eди Ђорђевић у библиотеци у Тителу
Дечија недеља у библиотеци
Свечано отворена изложба Надежда Петровић: с обе стране објектива
Свечано отварање изложбе Надежда Петровић: с обе стране објектива
Представљена књига „Патријарх Павле, светац којег смо познавали“
Завршена мала школа библиотекара
15. смотра ћириличке писмености



© 2007-2017 Народна библиотека "Стојан Трумић" Тител - Тел. 021/2960-409
Уредио - Студио РАВНИЦА НЕТ - Контакт: 0603988195